Školska godina se tek završila, a topli letnji dani postajali su gotovo nepodnošljivi svuda, osim u Španiji. Naša dugo očekivana ekskurzija bila je savršena motivacija i za decu i za odrasle. Već uigrani kroz prethodna putovanja u Sevilju i Malagu, disali smo kao jedno i jedva čekali novu avanturu.
Avion je ovog puta sleteo u Valensiju, koju smo ostavili za poseban obilazak poslednjeg dana. Posle dvočasovne vožnje, pred nama se ukazao naš glavni cilj – Alikante. Sloboda je doslovno lebdela u vazduhu: letnji raspust nikada nije mogao da počne bolje.
Grad u kom je sve nadomak ruke
Škola je bila na samo nekoliko minuta hoda od našeg smeštaja, pa nam prevoz skoro da nije bio potreban. Oni koji su čitali moje prethodne blogove već znaju da volim da pešačimo što više, a ovog puta niko se nije preterano bunio – valjda su znali šta ih čeka. 😊
Priznajem, deci nije bilo lako da zaobilaze plažu kako bismo obišli sve znamenitosti, ali uz dobru organizaciju uspeli smo da uklopimo baš sve – i kulturni program i more.
Pogled sa tvrđave Santa Bárbara
Najveći izazov i najveća nagrada čekali su nas na tvrđavi Santa Bárbara, simbolu Alicantea koji dominira brdom Benacantil. Ova impozantna tvrđava potiče još iz 9. veka i vekovima je čuvala grad od piratskih napada. Deo naše grupe odlučio je da se popne peške, dok je ostatak stigao liftom. Oni koji su birali stepenice osećali su se kao pravi pobednici – a ostali su nas čekali dobrih pola sata na vrhu.
Istog dana obišli smo i San Antón, još jednu gradsku uzvisinu sa koje se pruža drugačiji, ali podjednako čaroban pogled. Tog popodneva shvatila sam koliko je dobra energija u grupi dragocena – sunce, kilometri i strme ulice nisu mogli da nas zaustave.
Plaža do zalaska sunca
Naravno, nijedan dan nije prošao bez mora. Nakon kulturnih obilazaka uživali smo u kupanju i odbojci na plaži. Špansko leto ima svoju čar – sunce zalazi tek oko 22h, pa smo imali dovoljno vremena da svako pronađe ono što mu najviše prija.
Škola i prijateljstva iz celog sveta
Jutarnji časovi u školi bili su posebna priča. Letnji kursevi privlače učenike iz svih krajeva sveta, pa su deca svakog dana upoznavala vršnjake različitih jezika i kultura. Učili su španski, ali i jedni od drugih – o razlikama, običajima i prijateljstvu bez granica.
Još jedna omiljena aktivnost bio je padel, popularni španski sport sličan tenisu, koji su naši učenici igrali sa neverovatnim žarom – kao pravi mali Španci.
Izleti u okolini Alikantea
Jedna od najvećih prednosti ovog putovanja bili su izleti u okolna mesta. Na putu ka kupalištu Fuentes del Algar, zaustavili smo se u bajkovitom selu Guadalest, poznatom po staroj tvrđavi i tirkiznozelenoj reci/jezeru koje okružuje selo. Kratka pauza bila je dovoljna da nas osvoji svojim tišinom i pogledom na dolinu.
Na odredištu su nas dočekali skriveni vodopadi, stene i hladna, bistra voda u kojoj uglavnom uživaju lokalci. Prava mala oaza ušuškana među brdima.
Obišli smo i Viljahojosu, šarmantni obalski grad prepoznatljiv po svojim šarenim niskim kućama. Muzej čokolade ovog puta smo preskočili – većina grupe birala je još malo kupanja u moru.
Poslednji dan – Valensija
Za kraj nas je čekala Valensija. U samo nekoliko sati uspeli smo da posetimo čuveni Ciudad de las Artes y las Ciencias – grad nauke i umetnosti, da probamo originalnu valensijansku paelju i osvežimo se čašom horchate. Popeli smo se i na gradski toranj Miguelete, odakle se pruža pogled koji oduzima dah i otkriva sve nijanse ovog mediteranskog grada. Ostatak Valensije ostavili smo za neki sledeći put.
Uspomene koje se pamte
Jedne večeri smo u Alicanteu proslavili i rođendan jednog našeg učenika – prava mala fiestica sa tortom i sokovima za kraj dana.
Ovo putovanje pamtićemo po svemu: beskrajnim letnjim danima, zelenilu skrivenih vodopada, šarenim ulicama i, najviše, po neverovatnoj energiji grupe koja je iz dana u dan bila sve jača. Treće poglavlje naše španske priče još jednom je potvrdilo ono što uvek govorim – Španija se najbolje uči srcem, kroz doživljaje koji spajaju ljude i grade prijateljstva.
¡Hasta pronto, España!