Spain by Nora

Nastavak avanture po Andaluziji

Nakon kratkog predaha od prolećnih dana u Sevilji, naša avantura nastavila se u bajkovitoj Andaluziji. Po sletanju u Malagu, organizovani prevoz nas je dovezao do smeštaja u mirnom delu grada, okruženog tipičnim andaluzijskim kućama i zidovima prekrivenim šarenim azulejos pločicama. Ulicu su krasile pomorandže, kao narandžaste kugle razbacane po granama i kaldrmi, a učenici su se zabavljali takmičući se ko će sakupiti više. Već su u Sevilji saznali da se te pomorandže ne jedu jer su isuviše gorke, pa su u njima nalazili samo izvor igre i zabave.

Prvog jutra po dolasku, uputili smo se ka školi na obali mora. Na pitanje učenika zašto nismo išli prevozom, već unapred sam imala spreman odgovor: mogli smo, ali smo izabrali šetnju. Svako jutro provedeno u hodu pored mora postalo je savršena gimnastika za razbuđivanje pre časova. Usput smo pozdravljali meštane, često zastajali da pomazimo njihove kućne ljubimce, a roditelji koji su krenuli sa mnom uživali su u prvoj jutarnjoj kafi dok bi posmatrali učenike kako ispunjavaju zadatke na času španskog na otvorenom.

Učenici su sa velikim samopouzdanjem prilazili prolaznicima i razgovarali s njima na španskom jeziku. Pod nadzorom profesora pravili su male ankete, takmičeći se međusobno ko će sakupiti više ispitanika. Bilo je divno posmatrati ih sa strane i biti ponosan na njih.

Nakon časova, svakodnevno su nas čekale različite aktivnosti. Obišli smo tvrđave Alcazabu i Gibralfaro — dragulje mavarske arhitekture iz 11. i 14. veka. Uspon do vrha zahtevao je strpljenje, ali pogled na ceo grad i more nagradio je svaki korak.

Putevi kojima smo se spuštali sa tvrđava vodili su nas pravo u stari grad, gde su nas dočekale uske ulice, mali trgovi i miris Mediterana. Prošli smo pored Pikasovog muzeja, ali smo njegov obilazak ostavili za neki naredni put.

Jedan dan bio je posvećen kratkom krstarenju mediteranskom obalom. Vetar, so u vazduhu, galebovi i beskrajno plavetnilo vratili su nas u sećanje na tek okončano leto.

Osim obilazaka, u planu je bio i čas flamenko plesa. Učenice su sa oduševljenjem usvajale nove korake, dok su se dečaci isprva snebivali. Uz zvuke gitare i pevanje koje dopire iz samog srca Andaluzije, svi smo se na tren pretvorili u plesače.

Među aktivnostima našla se i kulinarska radionica. Uz vešte ruke profesionalnih kuvara, učenici su imali prilike da nauče tajne španske tradicionalne kuhinje. Na meniju smo imali gaspaćo, paelju i špansku tortilju. Na početku pomalo skeptični, na kraju smo svi tražili repete — dokaz da hrana uvek spaja.

Nakon intenzivnog jednonedeljnog kursa i dodele diploma, imali smo na raspolaganju čitav dan za obilazak dva poznata andalužanska sela – Nerhu i Frihilijanu poznata kao pueblos blancos. U Nerhi smo posetili botaničku baštu i fascinantnu pećinu Cuevas de Nerja, gde su se deca informisala o istoriji i formiranju ove impresivne prirodne atrakcije. Frihilijana nas je oduševila svojom arhitekturom i istorijskim nasleđem, a ovo mesto je još poznato po proizvodnji crnog meda kog su učenici imali prilike da probaju i kupe.

Tako smo, oduševljeni neiscrpnim izvorom lepota Andaluzije, polako počeli sa pakovanjem kofera za povratak u beogradske školske klupe. Sva čula su nam bila aktivna, a utisci i uspomene će se prepričavati narednih nekoliko meseci…. Do iduće avanture!

¡Hasta pronto!